2. Путовање

Атос - други пут

0. Уранополис; 21. Дафни; 22. Скит Светог Андреја; 23. Кареја; 24. Манастир Куткумуш; 25. Скит Светог Илије; 26. Манастир Ивирон; 27. Манастир Ставроникита; 28. Манастир Пантократор; 29. Манастир Ватопед; 30. Манастир Есфигмен

* * *

Дошли смо бродом до луке Дафни, али овог пута сместили смо се у аутобус који води до Кареје. Није било времена за пешачење од 12 километара јер смо планирали  да стигнемо до манастира Ивирон у току дана, а желели смо да неко време проведемо и у Кареји.

Скит Светог Апостола Андреја

После једног сата вожње, аутобус нас је довезао до скита Светог Андреја, који се налази на самом улазу у Кареју. Цркве и конаци овог великог скита подсећају на руску црквену архитектуру, а већина их је у фази обнове.

Улаз у скит

Скитови, без обзира на своју величину (могу бити већи и са бројнијим братством од неких манастира) административно припадају неком од двадесет светогорских манастира. То је правило које се поштује још од 16. века. Тако и скит Светог Андрејa припада манастиру Ватопед.

Скит Светог Апостола Андреја

Сазнали смо да су некада овим скитом управљали руски монаси, као и то да их је у прошлости овде  било и до 800. То је и био разлог што нас је изглед објеката подсетио на Русију. Данас, мали број грчких монаха води бригу о овом великом скиту.

Улица у Кареји

После краћег обиласка скита светог Андреја упутили смо се у центар Кареје. Кареју чини неколико улица у којима се налазе конаци светогорских манастира (осим манастира Кутлумуш, који се налази у самом граду), неколико продавница, реторан у коме се може нешто појести или попити кафа, неколико мањих цркава и објекти у којима се налази управа Свете Горе.

Кареја - зграда Епистасије

У овој згради се налази административна управа Свете Горе, а до ње је Протатска црква, која је у фази обнове. Најстарија црква у Кареји (и на Атосу) је Саборни храм Успења Пресвете Богородице. По предању, саградио ју је цар Константин у 4. веку. Током времена је била два пута рушена и обнављана, у 10. и 12. веку.

Одмор у Кареји

Надали смо се да ћемо у Кареји успети да обиђемо и испосницу Светог Саве. О испосници води бригу један хиландарски монах, отац Никодим, па се може десити да није присутан или да је у својим молитвама и да нема ко да прими посетиоце. Испоставило се да смо имали среће и дошли у прилику да посетимо ово, за нас, значајно место.

Кареја - Испосница Светог Саве

Свети Сава је испосницу подигао 1199. године, и посветио је Светом Сави Освећеном. У њој је Свети Сава живео у строгом испосништву према типику (правилима) које је сам написао. По његовом типику се и у манастиру Хиландар, и данас, врши служба. Оригинални документ типика се чува у манастирској ризници.

Испосница - Свети Сава на фрескама

После око једног сата проведеног на овом изузетном месту, кренули смо даље. Очекивало нас је седам километара пута до манастира Ивирон.

"Саобраћајни знакови"

Да раскрснице светогорских стаза нису овако обележене, било би веома тешко снаћи се на простору од око 500 квадратних километара,а на коме је распоређено свега тридесетак манастирских објеката. Кренули смо лево, поред манастира Кутлумуш према нашем циљу - манастиру Ивирон.

Кареја и манастир Кутлумуш

Манастир Кутлумуш је смештен уз саму Кареју, тако да је једини манастир на Атосу који у Кареји нема своје конаке. 

Улаз у манастир Кутлумуш

Манастир је основан крајем 10. века, али је потом уништен, и обновљен у 12. веку. Као основач манастира помиње се византијски цар Алексеј Комнин. Манастирска црква је посвећена Преображењу Господњем.

Манастир Кутлумуш

Манастирска црква је изграђена у 16. веку и у њој се налазе многе фреске из тог периода. Црква је посвећена Преображењу Господњем.

Светоилињски скит

На путу од Кутлумуша до манастира Ивирон, на око један сат хода, налази се скит Пророка Илије. 

Скит Светог Илије

У прошлости су овим скитом управљали руски монаси. Био је то један од најбројнијих и економски најразвијенијих скитова на Светој Гори. После Октобарске револуције помоћ руским монасима из матице је престала, што се одразило и на број руских монаха у овом скиту као и на целој Светој Гори.

На путу за Ивирон

Веома је лепо и пријатно када светогорске стазе воде кроз шуму, али када се на путу наиђе и на поточић, то је добар знак да треба застати, наћи згодно место и направити паузу за одмор, мало се освежити и уживати у нетакнутој природи Атоса.

Мнастир Ивирон

После око два сата хода од Кареје угледали смо бедеме манастира Ивирон. Било нам је потребно још петнаестак минута да дођемо до улаза у манастир и нађемо архонтарики. Љубазни монах, задужен за пријем гостију, дочекао нас је речима: "Очекивали смо вас" (пре поласка на пут јавили смо се факсом манастиру и изразили жељу ба будемо њихови гости). Послужио нас је традиционалним послужењем и упознао нас са распоредом служби у манастиру.

Саборна црква у Ивирону

Манастир је основан у 10. веку, а основали су га грузијски монаси. Како је манастир више пута био уништаван од стране Латина и Каталонаца, број грузијских монаха се смањио, тако да су управу над манастиром преузели грчки монаси.
Саборна црква манастира посвећена је Успењу Пресвете Богородице.

Унутрашњост манастира Ивирон

Ивирон се налази на обали мора, а на стотинак метара од манастирског улаза налази се капелица са извором питке воде. Извор називају Богородичиним извором и везују га за легенду о Богородичиној посети Атосу. Већина гостију Ивирона искористи прилику да се умије и попије воду са овог извора.

Манастир Ставроникита на видику

Око 8 сати напустили смо Ивирон. Очекивало нас је око 15-ак километара пута до манастира Ватопед, а паланирали смо да обиђемо и манастире Ставроникита и Пантократор који се налазе на путу којим смо кренули. После једног сата хода стазом уз море стигли смо до Ставрониките.

Околина манастира Ставроникита

Ово је један од најмањих манастира Свете Горе. Унитрашњост му је мала тако да се посетиоци после обиласка и посете цркви, углавном, окупе испред улаза у манастир и седе под вењаком прекривеним лозом уживајући у пријатној хладовини.

Свети Никола у манастиру Ставроникита

Манастир је посвећен светом Николи Чудотворцу. Иако је манастир основан у 10. веку, манастирска црква изграђена је тек у 16. веку, и посвећена је светом Николи. Фреске у цркви потичу из истог периода, а припадају Критској школи фреско-сликарства.

Манастир Пантократор

Од Ставрониките до манастира Пантократор било нам је потребно још један сат хода. Шетња стазом уз море, са повеременим малим успонима и спуштањима, била је веома пријатна.

Пантократор - манастирска црква

Манастир се налази на малом узвишењу-стени, на висини од око 30-ак метара од мора. Основан је у 14. веку, а манастирска црква, из истог периода, је посвећена Преображењу Господњем.

Манастир у реконструкцији

Радови на реконструкцији манастира су се видели на сваком кораку, па се нисмо дуго задржали у њему. Одлучили смо да га за пар година посетимо поново како бисмо видели нов изглед овог лепог места.

Нас очекује још десетак километара пута до Ватопеда, једног од највећег светогорског манастира.

Ватопед на видику

Пут којим смо се кретали више није био исти. Ишли смо по сунцу, прашњавим земљаним путем који води преко једног доста високог брда. Добрим темпом, после сат и по хода, укледали смо манастир у даљини. Требало нам је још око пола сата спуштања да уморни, али  задовољни због успешно савладаног пута прођемо кроз манастирску капију.

Манастир Ватопед

Овде су правила пријављивања гостију другачија него у малим манастирима. Овај манастир прима велики број гостију и пријава се врши на самом улазу, а потом се иде до гостопримнице где се гости распоређују. Интересантна је и чињеница да је један од честих гостију Ватопеда и британски принц Чарлс.

Манастир Ватопед - као град

За нас је овај манастир значајан из другог разлога. У њему су у 12. веку, као монаси, боравили Свети Сава и Свети Симеон. Боравећи овде подигли су и једну малу цркву, која се данас зове капела Светог Саве и Симеона. Имали смо срећу да баш у тој цркви присуствујемо служби.

Испред улаза у Ватопед

На овом путовању смо срели и групу Парижана. Сазнали смо да су овде са својим парохом који их је повео у обилазак Свете Горе, али смо сазнали и то да цела група (њих десетак), припада француској православној цркви. Тако су они на службама могли да буду у делу цркве који је предвиђен само за православне вернике.

Манастир Есфигмен

Ујутру, после службе и доручка, крећемо даље. Овог пута нас очекује око 15 километара пута до манастира Есфигмен. После мало лутања, по изласку из манастира, нашли смо се на правом путу. Стаза којом смо ишли пријатнија је од претходне. Идемо кроз шуму и  заклоњени од јаког сунца лакше савладавамо успоне. Када идемо низбрдо - немамо проблема. Било нам је потребно два и по сата да угледамо манастирски комплекс у даљини.

Улаз у Есфигмен

Манастир Есфигмен је манастир у коме монашко братство припада реду Зилота. То су ортодоксни православци који чувају изворно православље и који критички реагују на сваки компромис према Ватикану, а због својих чврстих ставова су у сталном сукобу са остатком православног света. На њиховом манастиру видљив је текст: "Православље или смрт".  Та реченица је код нас често злонамерно цитирана као критика православља и повезивана са милитатношћу ових монаха, па и целе православне вере. Међутим, право значење ових речи је то, да они свој живот у потпуности посвећују вери, и да њихов живот нема смисла изван православне вере.

Залазак сунца у Есфигмену

Братство овог манастира чине монаси из различитих земаља, који имају заједничко схватање и поглед на православље. Иако немају ни струје ни велику помоћ светогорске заједнице, они опстају захваљујући својој чврстини и вери да су у праву.

Есфигмен - пред службу

Монаси ове заједнице су познати и као храбри и срчани ватрогасци. Када се десио пожар у Хиландару, монаси Есфигмена су први притекли у помоћ, мого пре него што су стигле прве ватрогасне екипе.

* * *

На крају сваке наше посете Светој Гори, пут нас води до Хиландара. Одмеравали смо докле су стигли радови на обнови, били на литургијама а обишли смо и манастирску ризницу. После једног дана проведеног у нашем манастиру, задовољни враћамо се кући и размишљамо о новом путовању.