4. Путовање

Атос - четврти пут

0. Уранополис; 41. Скит Кавсокаливија; 42. Скит Јована Претече; 43. Манастир Велика Лавра; 44. Манастир Филотеј; 45. Манастир Каракал

* * *

Остала су само три светогорска манастира која нисмо обишли. Чинило нам се да је тура са три манастира сувише кратка, па смо се договарали како да је продужимо. Планирали смо да обиђемо поново Ивирон - успут нам је. Хиландар се подразумева, али то ће бити на крају пута. Шта ћемо још обићи зависиће од расположивог времена. Тако су почеле неше припреме за још један одлазак на Атос. Контактирали смо Светогорски путнички биро у Солуну и добили пролећни термин који нам је одговарао. Пошто нисмо имали телефон скита Кавсокаливија, решили смо да први дан на Светој Гори проведемо у скиту Свете Ане. Остало је за нас већ била рутина: избор неопходних ствари, путовање колима до Солуна, па до Уранополиса.....

Спремни за транспорт

И овог пута користимо два брода за превоз. Први, од Уранополиса до луке Дафни, а други од Дафнија до арсане скита Свете Ане. На Светој Гори се за луку користи реч - арсана, па су и многи наши посетиоци (и монаси) усвојили овај израз. Док седимо на палуби брода, пред нама се ређају већ познате слике манастира који се налазе уз обалу мора. У луку Дафни стжемо у 2, а у луку скита Свете Ане долазимо око 4 поподне. И поново успон на 300 мнв, до Свете Ане (фотографије овог скита се налазе у "3. путовању"). Овде се осећамо као домаћи - лепо. Провели смо послеподне у обиласку скита, помагали монасима у лепљењу етикета на њихове производе које  продају у сувенирници, били смо на служби, лепо смо се одморили и сутрадан, рано изјутра, кренули смо до луке. Идемо истим путем којим смо дошли, али овог пута се спуштамо, па брзо стижемо до обале мора.

Пристаниште скита Кавсокаливија

У луци "хватамо" бродић који обилази најјужнији део полуострва и иде све до Велике Лавре. Међутим, не користимо ту погодност јер ми волимо да идемо тежим путем. Искрцавамо се у луци скита Кавсокаливија и крећемо стрмом стазом до врха скоро вертикалне стене. Пре успона смо сачекали да натоварене мазге прве прођу стрмим путем јер нисмо били сигурни да ћемо моће да се мимоиђемо на уској стази.

Скит Кавсокаливијa

До скита идемо узаним путем који нас води горе-доле кроз ниско растиње. Било нам је потребно нешто више од једног сата да угледамо звоник цркве и групу високих чемпреса. Скит Кавсокаливија је наше прво одмориште. Налази се на сличној надморској висини као и Света Ана, али није тако уочљив и нема много посетилаца. Кавсокаливија је под управом манастира Велика Лавра.

На 300 нмв

У скиту смо затекли једног монаха. Отворио нам је цркву, а затим смо мало одмарали на тераси архонтарикија уз ратлук, узо, кафу и предиван поглед на море. Но, морали смо да прекинемо овај леп тренутак одмора јер смо знали да нас тог дана очекује око 17 километара пута по делу Свете Горе који није ни мало питом. Зато смо се захвалили на гостопримству и кренули даље.

Сашин "напред"

Од изласка из брода нисмо никога срели на овом путу. Очигледно је да већина посетилаца (и монаха) користи  брод за одлазак у Велику Лавру. У то нас уверава изглед стазе којом идемо. Зарасла је и повремено се губи, па често морамо да консултујемо карту како бисмо били сигурни да идемо правим путем. Срећа је да нам је вођа пута одлучан, па немамо дилему куда треба ићи.

Одрон на путу

Карта нас је довела и довде (место на слици). Требало је прећи стотинак метара по средини стрме падине на којој се пут или не види или се понегде једва назире. Велики одрон камења, који се очигледно десио не тако давно, прекрио је пут тако да идемо врло обазриво, бирајући подлогу која је чврста. Напредујемо споро, али када смо се после неког времена дочепали пута кроз макију могли смо да се опустимо и да направимо заслужену паузу.

Испосница у стени

Пут је и даље водио узбрдо-низбрдо (а мени се чинило да узбрдо доминира), па смо чешће правили паузе. Десетак минута одмора било нам је довољно да дођемо до даха и наставимо даље. На једној паузи смо у даљини, при врху планине, у стени  угледали једну испосницу. Дивили смо се напорима монаха који су је саградили на овом неприступачном месту. Већ смо били уморни и искрено смо смо се надали да ћемо обићи ову високу планину, па смо користили прилику да направимо неки леп снимак овог изузетног места док је још у видокругу наших објектива. Али, као што се то често дешавало на Светој Гори, испоставило се да нас је пут одвео право на врх планине те смо ову испосницу могли да видимо и из непосредне близине.

Румунски скит

По нашим прорачунима од Кавсокаливије до румунског скита Јована Претече смо прешли око десетак километара. Било нам је потребно више од три сата да савладамо овај пут. Поприлично уморни дошли смо до овог скита. Скит припада манастиру Велика Лавра, а посвећен је светом Јовану Претечи. На Светој Гори га зову Подромоу, а њиме управљају румунски монаси. Када смо прошли кроз велику улазну капију срдачно нас је дочекао један монах позивајући нас на ручак (служба је већ била завршена), а затим нас је позвао да останемо овде као њихови гости. Било би лепо овде провести један дан, али наш план је био другачији. Требало је да пређемо још седам километара до Велике Лавре, највећег манастира Свете Горе.

Скит Продромоу (Светог Јована Претече)

Скит Светог Јована Претече је веома лепо уређен. На први поглед се види да ово монашко братсво веома води рачуна о сваком детаљу. Продромоу су половином 19. века саградили румунски монаси. Од тада, па до данас овај скит представља место окупљања многих румунских верника.

Велика Лавра светог Атанасија

Седам километара пута до Велике Лавре није био тежак задатак за нас. Терен којим смо се кретали је постао питомији, без великих успона, па смо ми, прикупивши снагу у Продромоу, у добтом темпу, овај пут прешли за око сат и по времена.

Чемпрес стар 1000 година

Велика Лавра као и други велики манастири својим изгледом подсећају на средњевековне градове. Унутар спољних бедема налази се више цркава, конаци за смештај монаха и гостију, помоћне и економске зграде, док се велики број монаха и гостију  могу видети у малим "улицама". Обилазећи манастир видели смо и два огромна чемпреса за које смо сазнали да су стари колико и манастир - 1000 година.

Фијала испред манастиске цркве

Манастир Велика Лавра је основан у 10. веку. Основао га је свети Анастасије Атонски уз помоћ византијских владара. Саборна црква манастира је изграђена у 10. веку, а посвећена је Благовештењу Пресвете Богородице. У цркви се налазе и мошти светог Анастасија.

Растанак

Рано ујутру напустили смо Велику Лавру. Од Лавре до манстира Филотеј има 20 километара пута, а ми одлучујемо да ово растојање пређемо аутобусом. У ствари, план нам је био да се превеземо до Кареје и још једном обиђемо главни град Свете Горе. Могли смо и пешке (јуче смо се добро показали), али нису сви били расположени за пешачење, па је идеја аутобуског превоза победила. После сат и по времена труцкања по земљаним или макаданским путевима стигли смо до Кареје. Још је било јутро, па смо могли без журбе да обиђемо све што смо хтели, чак и да попијемо кафу и поједемо неко пециво у малом ресторану.

Водопад испред Филотеја

Обновили смо залихе воде и око подне смо (вероватно зато што је сунце тада најјаче) кренули из Кареје ка манастиру Филотеј. По нашим картама, до Филотеја има 12,5 километара, али то нам је за данас била једина планирана тура, па нисмо имали потребе да журимо. Пут је без великих успона и добрим делом нас је водио кроз шуму. Све у свему, била је то једна лепа шетња. Наравно, паузе за одмор, на местима као на слици, су много допринеле нашим лепим утисцима. Након три сата хода стигли смо до манастира.

Манастир Филотеј

Манастир Филотеј је основан у 11. веку. Добио је име по свом оснивачу - преподобном Филотеју. У 19. веку је страдао у пожару, али срећом, саборна црква манастира је остала неоштећена, тако да се и данас на олтару могу видети изванредне фреске из 15. века.

Конаци и манастирска црква

У Филотеју смо остали на конаку. Како смо у манастир стигли пре четри сата поподне, имали смо довољно времена да се, пре службе, мало одморимо, а затим и да обиђемо овај лепо уређен манастир.

Јутро у Филотеју

Следећег јутра после службе и манастирског доручка напуштамо Филотеј. Крећемо ка манастиру Каракал, последњој тачки ка испуњењу наше жеље да посетимо све светогорске манастире.

Лепа шумска стаза

Пут од Филотеја до Каракала је веома пријатан за шетњу. Нема великих успона, а већим делом пута идемо кроз шуму. Овај део Свете Горе има и доста воде, па често пролазимо поред потока који се овде сливају са Атоса и околних брда. Раздаљину од 2 и по километара прошли смо врло брзо.

Блавор

Иако личи на змију, на слици је у ствари безопасан змијолики гуштер. Истина је да нам се неколико пута десило да се на путу сретнемо и са понеком змијом, но по правилу змија би се уплашила више него ми па нам је остављала слободан пролаз.

Манастир Каракал

По неким изворима, као оснивач манастира се помиње византијски император Роман Диоген (исти имтератор се везује и за оснивање манастира Светог Павла), у 11. веку. Према другим изворима, крајем 10. века манастир је основао римљанин под именом Каракала, па је по њему манастир и добио име.

Каракал из близине

Данашња манастирска црква је изграђена у 16. веку, а посвећена је светом Апостолима Петру и Павлу. Осим саборне цркве у манастиру се налази и пет параклиса унутар зграда које опасују манастир.

Каракал - црква и пирг

Из Каракала смо отишли до Ивирона. Пут од 7,5 километара је водио уз обалу мора са малим успонима. Из Ивирона аутобусом  смо се превезли до Кареје, а одатле до луке Дафни. Затим смо бродом дошли до хиландарске луке и, наравно, провели још један леп дан у нашем Хиландару.

* * *

И тако смо, после четри одласка на Свету Гору, испунили нашу првобитну жељу да обиђемо све атонске манастире. Требало је да се осећамо испуњено и да се задовољни вратимо у Београд, међутим, ова наша ходочашћа по Светој Гори су нам се толико допала да смо у повратку већ правили планове за нова путовања. Многе манастире смо само кратко посетили, неке скитове још нисмо видели, а негде би се радо опет вратили.
На крају,  постало нам је потпуно  јасно да ћемо још дуго, дуго одлазити на Свету Гору и ту акумулирати 1000-годишњу енергију потребну за живот у 21. веку.